Sklonjena izvan vremena i puteva, jedna reka u Srbiji postoji i opstaje. U tami ere uništavanja svega što je lepo i prirodno, zračeći poput bisera – Rzav, Rzav kojeg najčešće sanjam.Od svog izvorišta podno planine Mučanj, hrleći ka Moravici Rzav vekovima stvara useke i duboke kanjone i tek po negde odaje utisak mirne reke. Ima sreću da se ne susreće često sa ljudima, sem ono malo časnih i poštenih gorštaka iz retkih zaseoka i sela, koji ne odoše „trbuhom za kruhom“. Rzav sa svojim bukovima, vrelima, pećinama, još uvek turistički neiskorišćenim banjama, devičanski čist, posle 62 kilometara toka...
