Kad dođe oktobar, meni se nekako od sreće pripjeva. S prvim jutarnjim mrazevima i gustim maglama što režu do kosti, obale prijatno opuste i, odjednom, srećete samo poznata i sebi slična bića.Doista, ima li išta ljepše od prve jutarnje kafe na vlažnom oktobarskom kamenu, u tišini, koju remeti samo prasak krupne mrene negdje tamo iz dna vira. Ima: Kad sunce napokon, između dva biča magle, povuče svoju rumenu hipotenuzu i za tren osvijetli zategnuti preljev, i u njemu pravilan kružić na vodi – izdajnički znak rane aktivnosti lipljena.U oktobru sva riba odlično radi, i treba biti zaista jak karakt...
