Ubacio sam tvister na vorm udici u sred lokvanja i „vuckao“ ga polako preko velikih zelenih listova. Ličio je na neku neobičnu roze žabicu koja skakuće sa lista na list ne znajući da je dole, ispod vode, u senci prate usta naoružana stotinama zuba. Privukao sam neobičnu kreaturu do poslednjeg lista i pustio je da padne u dubinu na milost i nemilost „nemani“. Istog trenutka štuka kilašica je zgrabila obrok od silikona i pojurila u tminu, ispod lokvanja. „Spade i ova“, rekao sam Radetu, „ovaj sistem je odličan, jedino što ima bezbroj promašaja.“ A Rade je dremao na toplom jesenjem suncu, ljuljuš...
