Signalizator je zapištao, Joži je malo sačekao i kontrirao. Negde oko tridesetak metara od nas na površini ugledali smo kuvanje vode. Zakačeni šaran se sa dubine od tri metra pojavio, napravio veliki talas, a zatim krenuo u beg izvlačeći strunu uz poznato zujanje. „De lude ribe”, nasmejao se Joži, „pa, tek juče smo ih pustili u jezero, a već su ovako divlji. Izgleda da im prija ovde kod nas”. Provozao je „šarko” nekoliko krugova pre nego što ga je naš drugar privukao obali pravo u meredov. „Lepa riba, tu je oko šest kilograma. Sad na slikanje, pa u vodu”. Šaran je blistao na martovskom suncu u...
